Harfa Vas je odvela i na jedno daleko muzičko putovanje. Imali ste priliku da nastupate na Dalekom istoku sa svega petnaest godina…

Imala sam priliku da nastupam u Indoneziji. Išla sam sa bratom, koji je moja najveća podrška. Zanimljivo je što je u početku taj put bio planiran turistički. U međuvremenu smo došli na ideju da tamo održim svoj prvi internacionalni solistički koncert. Bila sam u neverici kada smo sve osmislili, jer nisam mogla ni da zamislim da bih tamo uopštemogla da sviram, na nepoznatojteritoriji, bez prisustva majke i profesorke. Koncert sam održala u njihovoj reprezenativnoj sali, ne očekujući mnogo publike. Bila sam ubeđena da tamo ljudi ne znaju ni gde je Srbija, niti da ih interesuje petnaestogodišnja devojčica koja svira harfu. Bilo je zapravo suprotno od očekivanog. Najpre mi je brat pred sam nastup poslao sliku ljudi ispred sale, a zatim mi je rekao da je ceo koncert rasprodat. Pomislila sam da se šali. Kada sam izašla na scenu iznenadila sam se jer je sala bila prepuna i svi su me dočekali sa gromoglasnim aplauzom. Svirala sam kao nikada do tada, osećajući svu tu energiju ljudi koji su došli da me čuju. Upravo je ta razmena energije izmedju muzičara i publike ta posebnost koju nosi svaki koncert.

Kakva je bila reakcija publike?

Nastup je bio zaista magičan, publika je to i osetila. Tražili su čak dva puta i bis od mene, za koji se nisam ni pripremala, jer ga nisam ni očekivala. Dugo su mi aplaudirali, poklonili mi dosta cveća i tražili da se slikaju sa mnom. Bila sam potpuno iznenađena i presrećna. Nakon toga sam shvatila da se najlepše stvari dešavaju onda kada ih najmanje očekujete, kao i da se trudi rad uvek isplate. U njihovom slučaju sam zaključila da pored toga što im se dopala moja muzika, svakako sam im kao pojava, koja je retka na njihovim prostorima, bila atraktivna i egzotična. Pored toga, bili su oduševljeni instrumentom i koncertom. Kasnije su mi slali mnoge pozitivnekomentare i pitali kada ću ponovo nastupati u Indoneziji.

Koncert u Indoneziji otvorio Vam je vrata za nove uspešne nastupe na Dalekom istoku..

Ubrzo nakon nastupa u Džakarti usledio je još jedankoncertnaDalekomistoku, koji je bio održan na vrlo interesantnoj lokaciji. Ideja je bila da se koncert održi na planini u okviru jednog luksuznog rezorta. Bilo je zanimljivo, uprkos lošem vremenu. Naime, tamo često pada kiša, a koncert je trebalo da se održi usred šume. Delovalo je kao da smo u nekoj egzotičnoj džungli, čak smo i tu noć prespavali u prelepim etno kućicama. Na sam dan koncerta spustila se ogromna magla i bilo je veoma vlažno.Trebalo je da sviram napolju, ali je zbog datih okolnosti harfa bila jako raštimovana. Ipak, gosti to nisu primetilii koncert je prošao odlično.Bila sam iznenađena što je dosta ljudi došlo da me čuje uprkos lošem vremenu. Na koncertu su mi se čak pridružili iindonežani na tradicionalnim instrumentima. U publici su bilii brojni političari i naš ambasador, a njihov poslanik mi se ča pridružio izvodeći čuvenu “O Sole Mio”.

Kada su u pitanju nepredviđene okolnosti, sa kojima se svi umetnici suočavaju tokom karijere, na koji način ih Vi prevazilazite?.Kako ste naučili da uvek budete na visini zadatka?

To jeste neprijatna situacija,koja u trenutku mora da se reši, a da to publika ne primeti. Desilo mi se tako da mi usred koncerta pukne žica. Naime, taj peh se desio na samom zatvaranju Festivala harfe na Kolarcu, kada mi jeuoči nastupa pred ogromnim orkestrom pukla metalna žica. Nisam znala šta se dešava , zapitala sam se u momentu da li ću uspeti da odsviram ceo koncert do kraja. Nije mi bilo svejedno, ali sam nekako uspela da završim nastup. Takvo iskustvo,koliko god bilo neprijatno,naučilo me je bitnoj lekciji. Uvek treba nastaviti, snaći se u momentu i krenuti dalje. Zato su javni nastupi bitni sa te praktične strane, jer nas uče greškama koje će se svakako u budućnosti dešavati. Na taj način stičemo samopouzdanje, koje je u ovom poslu veoma bitno. Greške su sastavni deo svačijeg profesionalnog razvoja.

Koliko su Vam u ovakvim situacijama pomagali saveti Vaše majke, svojim bogatim i dugogodišnjim iskustvom?

Mogu samo da se zahvalim majci, koja je jednom nedeljno održavala interne časove u našoj školi, gde su svirale harfistkinje, pojedini gitaristi i harmonikaši. To je nešto što mi je zapravo pomoglo da prevaziđem strah i tremui da napredujem u profesionalnom smeru. Pored pomenutihjavnih nastupa to je ono što pomaže muzičaru na putu vlastitog sazrevanja.

Koliko je za muzičara iz Vašeg domena bitno internacionalno obrazovanje?

Harfizam je poslednjih godina mnogo uznapredovao, kako u svetu, tako i u Srbiji. Naša zemlja je iznedrila mnogo talentovanih harfista koje svoje umeće mogu da prezentuju i na svetskoj muzičkoj sceni, a i na domaćoj. Udruženje harfista već 19 godina organizuje Medjunarodni festival harfena kojem su do sada gostovali I nastupali eminentni harfisti. Tom prilikom smo mogli da čujemo, a kroz master kurseve koji su se održavali i naučimo mnogo toga od svetski priznatih harfista. Svakako da za jednog mladog muzičara dosta znači i da ode negde van granica naše zemlje i upije znanje i iskustvo drugih profesora. Volim da idem u inostranstvo kakobih se dodatno edukovala i razmenjivala iskustva sa rugim muzičarima.Bila sam u Hrvatskoj i Sloveniji, a nedavno sam se vratila iz Švajcarske, gde sam pohađala njihov najeminentniji kurs iz ove muzičke oblasti. Reč je o HarpMasters kursu, koji je trajao deset dana i koji je najednom mestu okupio najbitnije harfiste iz celog sveta. Edukacija i poznanstva koje sam tamo stekla su mi od velikog značaja.

Šta je to konkretno što učite na prestižnim inostranim kursevima?

Takvi kursevi mi svaki put donesu nešto posebno i inovativno u samom načinu vežbanja.Najbitnije mi je da znam kako da vežbam kompoziciju, zatoš to ukoliko to ne poznajem onda nikada neću ni doći do onoga što želim. To je svakako za mene nešto izazovno i na taj način se najviše i napreduje. Naučila sam kako da sagledam određenu kompoziciju na različitim nivoima. Celokupan pogled na muziku je veoma bitan.Pored ličnog obrazovanja, takvi kursevi su bitni jer nas povezuju sa drugim muzičarima. Volim da čujem način na koji oni sviraju. Provodimo vreme zajedno, upoznajemo se i razmenjujemo iskustva. Tih deset dana smokao jedna mala porodica.Značajno je iskustvo biti deo nekog poznatog harfističkog društva.

Muškaraca harfista ima vrlo malo. To je instrument koji se vezuje pretežno za žene. Ipak,oni mogu harfi pružiti poseban zvuk. Na koji način?

Muški harfisti imaju veće i snažnije ruke.Samim tim on i kroz sviranje proizvode lepši ton I mogu da hvataju veće akorde. Slušajući muške harfiste shvatila sam da nikada neću moći da dostignem taj nivo. Generalno sam počela da analiziram kompozitore, koji su pisali specijalno za harfui koji su i sami bili harfisti. Muški harfisti su pisali kompozicije prvenstveno za sebe očekujući da će, poput njih, svako moći da ih odsvira. Ispostavilo se da nijetako. Moji prsti su veoma mali, pa mi je samim tim teže da odsviram neke šire akorde. Uživam da slušam interpretaciju muških harfista.

Koji Vam je omiljeni muški harfista i zbogčega?

Gzavije de Mestr ima izvrsnu tehniku i specifičan pogled na muziku. Njegovo izvođenje na harfi je pravo muzičko reme kdelo. Uživam dok gaslušam i veoma me inspiriše. Do sada je gostovao nekoliko puta u Beogradu. Bila sam na jednom njegovom koncertu i ostavio je snažan utisak na mene.Iznenadila sam se sa kakvom lakoćom svira. Njegova opuštenost ,smirenost i spontanost na nastupu samo su dokaz koliko je dobar u tome što radi.

Imate li prijatelje harfiste, razmenjujete li savete u vezi muzike?

Naravno, imam prijateljeharfiste. Mnogo ih cenim i volim da pričam sa njima. Želim uvek da čujem na koji način oni gledaju na muziku koju sviraju.Razgovori između harfista i razmena saznanja do kojih vremenom dolazimo veoma su važni.

U Srbij i ima oko trideset profesionalnih harfistkinja. Kakva su Vaša iskustva kroz druženje sa njima. Šta ste od nji hmogli do sada da naučite?

Imam dosta prijateljica i svaka od njih ima drugačiji put. Pretežno smo svi odrasli u muzičkim porodicama. Neke su, sa drugestrane,rano prepoznale da je harfa pravi instrument za njih. Svaka harfistkinja ima svoju priču, pa samim tim drugačije napredujemo i razlikujemo se po načinu sviranja.Mnogo volim sve moje koleginice, uživam da pričam sa njima o muzici i generalno oživotu.

Pored muzike i zainteresovanosti za sedum umetnost, na koji još način volite da privatno izrazite vlastitu kreativnost?Volite li sa majkom da kuvate?

Tokom proteklih dan akarantina, zbog aktuelnih pandemijskih okolnosti, primetila sam da uživam u kuvanju poslastica. Pomagala sam majci u pravljenju raznih kolačića I bašs amuživala u tome. Atmosfera u kući nam je generalno takva da je većim delom dana obojena lepim muzičkim notama. Ispunjava me da slušamklasičnumuziku. A pored nje, moja velika strast je istorija. To mi je bio omiljeni predmet tokom osnovne i srednješkole. Trenutno volim da izučavam istoriju muzike i harfizma. Zanima me poreklo harfe, kako se n anju posmatralo u prošlosti, a kako sada. Šta je to što se menjalo? Tako sam saznala da su početkom prošlog veka, mnogo više za taj instrument pisali harfisti, oni su bili kompozitori. Danas je situacija drugačija i takvi slučajevi su dosta ređi. Žao mi je zbog toga, jer smatram da oni najbolje mogu da napišu dobru kompoziciju za moj instrument. Proučavajući istoriju harfe najzanimljiviji mi je bio njen razvoj u Francuskoj. Mislim da je nekada mnogo manje ljudi znalo za harfu. Zainteresovanost za nju se vremenom gradila.

Šta je to što je harfu u savremenom društvu i modernoj kulturi popularisalo?

Ranije je bilo mnogo manje harfistkinja, dok je danas situacija drugačija. Instrument se sam po sebi godinama razvijao, pa tako danas imamo vrlo lepe, savremene harfe. Proučavajući njen istorijski razvoj shvatila sam da imam sreće što živim u ovom vremenskom razdoblju. Ona je kroz popularnu kulturu dobila na važnosti kao i preko Diznijevih animiranih filmova i bajkovitih priča. Na taj način se deca već od malih nogu upoznaju sa harfom, koja se predstavlja kao anđeoski instrument. Svi je vide u tom svetlu, zahvaljući crtanim filmovima. Lično,najviše volim da vidim harfu u orkestrui to je jedan od načina njenog promovisanja.

U kojoj zemlji je harfa najzastupljenija i planirate li dalje usavršavanje van granica naše zemlje?

Harfa je najpopularnija u Irskoj, jer je ona tamo tradicionalni instrument. Samim tim, takvu posebnu irsku harfu mnogo njih i predaje. Pored toga, tu je i pomenuta Francuska, gde je harfizam razvijen na zavidnom nivou sa visokim standardom.Želja mi je da tamo jednog dana i odem. Moji planovi za dalje su da završim master studije u Milanu kodprofesorke Irine Zink, ruskinje sa kojom sam imala i priliku do sada da radim. Mnogo volim našu zemlju pa bih se svakako vratila i nastavila ovde da živim, radim i prenosim dalje moje iskustvo i znanje.