2. Mart 2024. Magazine ISSUE: # 009

Pesnikinja svetlosti

Ekskluzivni intervju: Kajoko Jamasaki,
Književnica, profesorka japanologije i prevodilac


Motiv za pisanje mi je na prvom mestu ljubav, ali i tragedija ljudskih života, koji su morali na silu da budu ugašeni.

"Misija svakog od nas jeste da radimo za dobrobit drugih, bez isticanja vlastitog ega. Tada znamo da smo na pravom putu i da život ima dublji smisao ", mudro mi je rekla tog toplog prepodneva spremajući se za intervju, koji smo zakazali dok je nedavno boravila u Tokiju, u Japanu. Šta je motivisalo jednu znatiželjnu japanku da u mladosti kroči na tlo Balkana, kako bi kroz ratne priče običnih ljudi pronašla inspiraciju za svoje prve stihove? Kajoko Jamasaki, pre dolaska u Beograd, uopšte nije naslućivala da će postati pesnik. Ona je danas višestruko nagrađivana književnica, profesorka japanologije i prevodilac. Njene pesme su jednostavne, a opet prepune života. Vraćaju nas u vreme bezbrižnog detinjstva, u lepotu svakodnevice. Njeni najraniji dani bili su ispunjeni  slobodom, bezbrižnošću i skromnošću. Odrastajući u gradu Šizuoka, u centralnom delu Japana, gde su se ljudi uglavnom bavili poljoprivredom znala je da će joj život krenuti drugačijim putem. Za to je bio zaslužan i njen istraživački duh i konstantna potreba za novim, uzbudljivim pričama, koje je pretočila u nadahnjujuće pesničke forme.

"Šizuoka je miran grad. Oko naše kuće svuda su bili vočnjaci i polje zelenog čaja. Tada se živelo skromno i veselo. Komšije su bile starosedeoci, mi jedini došljaci. Naš otac, profesor farmakologije, mnogo je voleo umetnost i književnost. Imali smo gramofon što je bila tada prava retkost. Često smo preslušavali zajedno sa drugaricama. Moja omiljena ploča je bila Labudovo jezero. Rasla sam uz muziku i bajku, a tu je i uticaj dedinog pronalazačkog duha. Deda je patentirao neobičnu peč za podgrejavanje školskog obroka."

U takvom okruženju i njen duh se razvijao na poseban način. Bio je nemiran, znatiželjan i hrabar. On ju je nakon studija književnosti u Japanu, doveo u našu zemlju. "Motiv za pisanje mi je na prvom mestu bila ljubav, ali i tragedija ljudskih života koji su morali na silu da budu ugašeni. Osetila sam ljudsku potrebu da razgovaram sa ljudima koji su preživeli strahote rata krajem prošlog veka u raznim krajevima, među kojima je Sarajevo. Njihove životne priče su polako ulazilie u moje stihove. Poezija mora da potiče iz dubine našeg unutrašnjeg bića. Opasno je, čini mi se, da se poezija bavi kolektivnim temama. Susreti sa ljudima i njihove individualne sudbine za mene su bili glavni pokretač", rekla je tiho i dodala, "pisanje poezije je specifično: treba izraziti koncizno, suptilno kako bi zvučala kao šapat da budi kod čitaoca istinske emocije."

Odrasla je na japanskim bajkama, a tokom samog sazrevanja Dostojevski joj je bio glavni književni putokaz, kao i Aleksandar Grin.  "Tu su bile i Andersenove bajke, dela od Čehova, kao i nezaobilaznog Šekspira" Mistika joj je u životu veoma važna, koja se, kako i sama kaže, evidentno gubi u savremenom, utilitarističkom zapadnom društvu. Kako je došla u našu zemlju, stipendija koju je dobila i na kraju ostala da živi i radi na ovim prostorima, prema njenom mišljenju, jeste nešto mistično. Tok događaja na koji možda i nije mogla da utiče jeste tajna našeg života.

"Mnoge stvari u životu nisu deo našeg plana, poput naizgled slučajnih susreta i poznanstava. Sve se to dešava mimo nas i određuje tok sudbine, ili nebeska zakonitost".


Nasuprot tom mističnom, duhovnom svetu, danas smo svedoci njegovog suprotstavljanja od strane veštačke inteligencije. Kajoko je nepoverljiva prema njoj, posebno u vezi sa književnošću ili umetnošću jer kako i sama kaže stil pisanja ili autentičnost se ne gradi na mehanički način. "Ivo Andrić je već govorio o važnosti sopstvenog stila. Svoj stil nataje životnim iskustvom. Susretanjem sa ljudima, novim predelima sveta, delima drugih pisaca. Stil nije skup tuđih veština ili podataka. Vezan je za naš um i srce. Bojim se da se udaljavamo od suštine prirode našeg bića. Japanci su uvek težili da žive u skladu sa prirodom. Ljudska priroda je, čini se, da se čuva naša zajednica, uzajamnošću. Međutim, ubrzan razvoj tehnologije ne vodi u dobrom smeru, jer nas čini usamljenim ili samoživim. Visoka tehnologija lako može da nam kida i briše živi ljudski odnos. "

Mir i skromnost, dve su reči kojima bi najbolje opisala detinjstvo. Kreativnost i sloboda, koja se podsticala kod dece, mnogo više je vrednovana nego danas.  "Kreativnost ima smisao kada da ona pomogne drugima. Kreativnost je često nevidljiva, jer se odnosi na osećenje, naš duh. Kada je neko usamljen ili tužan, uspeva da prebrodi svoju  životnu fazu posmatranjem nečijeg umetničkog dela ili čitanjem poezije, kreativnosti dobija svoj pravi smisao. Njena misija je tada na najvišem stepenu. Kreativnost znači ispuniti život radošću, lepotom i plemenitošću, i deliti ga sa drugima. Ona je nada."

Smisao nagrađivanja, samopotvrde i priznanja od okoline imaju,prema njenom mišljenju dobru, lekovitu ulogu za umetnika dok je živ. "Upravo to daje podstrek da idete dalje, da ste na dobrom putu i da bolje stvarate. Sve to pruža ogromnu radost umetniku. Ali, delo mora da živi posle našeg života."

"Ukoliko neko ko je usamljen ili tužan uspeva da prebrodi svoju  životnu fazu posmatranjem nečijeg umetničkog dela ili čitanjem poezije, misija kreativnosti je tada na najvišem stepenu."

Nijedna nagrada koju je dosada dobila za svoje književno i prevodilačko stvaralaštvo ne znači joj koliko kada direktno od ljudi čuje na koji način je njena poezija na njih uticala i promenila im život. "To mi se desilo u maju ove godine u Čačku, gde sam boravila povodom otvaranja Muzeja poezije. Prišla mi je jedna fina gospođa, profesorka gimnazije. Prepoznala me je posle tridesetak godina, od našeg prvog susreta. Rekla mi je da još pamti moj neobičan rad sa studentima, kao i moju poeziju. Takve iskrene reči, najdraže su mi pohvale jer je potvrda da to što radim nije uzaludno."


Zahvaljujući Kajoko čuvena dela naših pisaca, njen omiljeni Danilo Kiš već skoro trideset godina žive i u dalekom Japanu. Kako i sama kaže, japanski čitaoci su oduševljeni njegovim poetikom pripovedanja. Šta je za Vas, svih ovih godina koliko živite i radite u Srbiji najbitnije, i gde danas nalazite inspiraciju za svoje stihove? "Ovde život teče prirodno, spontano i jednostavno. Prelepo je živeti pored Save. Kada pišem, potreban je ritam, stabilan vremenski okvir. Rano ustajem, oko 6 ujutru da imam dovoljno vremena za svoje dnevne rituale pre nego što počnem da pišem. Najpre idem na plivanje ili na bicikl, zatim doručak, japanski čaj, mali poslovi u kuhinji. Posle toga, moje radno vreme počinje. Subotom idem obavezno na pijacu. Uvek mi je drago da se vidim sa dragim prodavcima koje poznajem godinama. Inače, kuhinja mi je izvor života. Pogotovo, kada spremem ručak za širu porodicu ili pripremam jelo za prijatelje.


Idete li često u Japan?

Tokom jedne godine mesec dana boravim u Tokiju: sastanci sa izdavačima, pesnički susreti, predavanja…Najlepši su trenuci kada idem u rodnu Šizuoku da se vidim sa majkom i bratom. Daleki je put, potpuno druga kultura. Jeste naporno. Ali velika je sreća imati dve zemlje kojima pripadam.

Naši ljudi smatraju da je japansko društvo veoma dobro organizovano. Pored toga, čini nam se da ima razvijena svest za kolektiv.

"Može se tako reći. Ali uprkos nesređenosti koja se primećuje u Srbiji, ima dobrih domaćina, srdačnih, duhovitih ljudi koji vole da se druže. To je ponekad i sasvim dovoljan razlog da čovek bude sretan".

"Mnoge stvari u životu nisu deo našeg plana, poput naizgled slučajnih susreta i poznanstava. Sve se to dešava mimo nas i određuje tok sudbine"

Od svih ljudi koje je u našoj zemlji upoznala, posebno izdvaja poznanstvo sa modnom dizajnerkom Draganom Ognjenović, koja joj kako i sama kaže, unela radost u njen život svojim vanvremenskim kreacijama, jer kako je istakla: "Dragana nije običan dizajner, ona stvara dušom i intelektom. Sećam se kada sam devedesetih godina u radnji u Pop Lukinoj ulici prvi put ugledala na izlogu sako. On je bio poseban, sa neobičnim diskretnim detaljima. U to vreme mene nije mogla ni vrhunska jugoslovenska moda da oblači, jer sam dosta sitna. Nosila sam dečji broj. Dragana Ognjenović mi je omogućila da gradim svoj stil odevanja. Njena radnja je bila ispunjena prefinjenošću, kao savremena galerija. Okupljala je zanimljive ličnosti."

Način odevanja za nju nema toliko veze sa spoljašnjošću, koliko sa samouzražavanjem.

"Dragana to zna na najbolji način da oseti i iznese.Veoma poštujem i volim njen rad. Bila je prva koja je kreirala modni stil, kome je i danas verna, poslavši nam svima kratku i jasnu poruku -da je život radost, a uz to ide otmenost i plemenitost." Za nju je svaki odevni komad poput dara, odraz nečijeg ličnog pečata koji poput poezije odražava nase dublje unutrašnje biće. A kada sam je za sam kraj pitala kojom životnom filozofijom se vodi, rekla mi je da " iako svi živimo u teškim vremenima, ono sto moramo da znamo je da i u najdubljoj tami možemo uvek naći svetlost."


„Dragana Ognjenović je bila prva koja je kreirala modni stil, kome je i danas verna, poslavši nam svima kratku i jasnu poruku -da je život radost, a uz to ide otmenost, plemenitost."

A kada sam je za sam kraj pitala kojom životnom filozofijom se vodi, rekla mi je da:

"Iako svi živimo u teškim vremenima, ono sto moramo da znamo je da i u najdubljoj tami možemo uvek naći svetlost." Ona je svoju davno našla, njene pesme imaju upravu tu istu vanvremensku vrednost, koje će nadahnjivati generacije iza nas i podsećati nas na to da šta god da radimo najbitnije je sacuvati strast i dušu, koju nijedna tehnološka inovacija ne može da zameni.

Kada smo se rastajale iz male crne torbe (možda baš i Draganine) izvadila je svoju knjigu "Olujni breg", potpisala je, a na naslovnoj strani smešio se njen profil u svom omiljenom D.O. sakou.


Text by Andrijana Mandić

Follow Us

D.O. Store

  • +(381 11) 328-3936

    Cara Lazara 9
    Belgrade, Serbia

    Monday-Friday: 10h - 20h
    Saturday: 9h - 16h

D.O. Software

  • +(381 11) 303-7061

    Cara Lazara 14
    Belgrade, Serbia

    Monday-Friday: 10h - 20h
    Saturday: 9h - 16h