Pesnikinja svetlosti
Odrasla je na japanskim bajkama, a tokom samog sazrevanja Dostojevski joj je bio glavni književni putokaz, kao i Aleksandar Grin. "Tu su bile i Andersenove bajke, dela od Čehova, kao i nezaobilaznog Šekspira" Mistika joj je u životu veoma važna, koja se, kako i sama kaže, evidentno gubi u savremenom, utilitarističkom zapadnom društvu. Kako je došla u našu zemlju, stipendija koju je dobila i na kraju ostala da živi i radi na ovim prostorima, prema njenom mišljenju, jeste nešto mistično. Tok događaja na koji možda i nije mogla da utiče jeste tajna našeg života.
"Mnoge stvari u životu nisu deo našeg plana, poput naizgled slučajnih susreta i poznanstava. Sve se to dešava mimo nas i određuje tok sudbine, ili nebeska zakonitost".
"Ukoliko neko ko je usamljen ili tužan uspeva da prebrodi svoju životnu fazu posmatranjem nečijeg umetničkog dela ili čitanjem poezije, misija kreativnosti je tada na najvišem stepenu."
Nijedna nagrada koju je dosada dobila za svoje književno i prevodilačko stvaralaštvo ne znači joj koliko kada direktno od ljudi čuje na koji način je njena poezija na njih uticala i promenila im život. "To mi se desilo u maju ove godine u Čačku, gde sam boravila povodom otvaranja Muzeja poezije. Prišla mi je jedna fina gospođa, profesorka gimnazije. Prepoznala me je posle tridesetak godina, od našeg prvog susreta. Rekla mi je da još pamti moj neobičan rad sa studentima, kao i moju poeziju. Takve iskrene reči, najdraže su mi pohvale jer je potvrda da to što radim nije uzaludno."
Zahvaljujući Kajoko čuvena dela naših pisaca, njen omiljeni Danilo Kiš već skoro trideset godina žive i u dalekom Japanu. Kako i sama kaže, japanski čitaoci su oduševljeni njegovim poetikom pripovedanja. Šta je za Vas, svih ovih godina koliko živite i radite u Srbiji najbitnije, i gde danas nalazite inspiraciju za svoje stihove? "Ovde život teče prirodno, spontano i jednostavno. Prelepo je živeti pored Save. Kada pišem, potreban je ritam, stabilan vremenski okvir. Rano ustajem, oko 6 ujutru da imam dovoljno vremena za svoje dnevne rituale pre nego što počnem da pišem. Najpre idem na plivanje ili na bicikl, zatim doručak, japanski čaj, mali poslovi u kuhinji. Posle toga, moje radno vreme počinje. Subotom idem obavezno na pijacu. Uvek mi je drago da se vidim sa dragim prodavcima koje poznajem godinama. Inače, kuhinja mi je izvor života. Pogotovo, kada spremem ručak za širu porodicu ili pripremam jelo za prijatelje.
Način odevanja za nju nema toliko veze sa spoljašnjošću, koliko sa samouzražavanjem.
"Dragana to zna na najbolji način da oseti i iznese.Veoma poštujem i volim njen rad. Bila je prva koja je kreirala modni stil, kome je i danas verna, poslavši nam svima kratku i jasnu poruku -da je život radost, a uz to ide otmenost i plemenitost." Za nju je svaki odevni komad poput dara, odraz nečijeg ličnog pečata koji poput poezije odražava nase dublje unutrašnje biće. A kada sam je za sam kraj pitala kojom životnom filozofijom se vodi, rekla mi je da " iako svi živimo u teškim vremenima, ono sto moramo da znamo je da i u najdubljoj tami možemo uvek naći svetlost."
„Dragana Ognjenović je bila prva koja je kreirala modni stil, kome je i danas verna, poslavši nam svima kratku i jasnu poruku -da je život radost, a uz to ide otmenost, plemenitost."
A kada sam je za sam kraj pitala kojom životnom filozofijom se vodi, rekla mi je da:
"Iako svi živimo u teškim vremenima, ono sto moramo da znamo je da i u najdubljoj tami možemo uvek naći svetlost." Ona je svoju davno našla, njene pesme imaju upravu tu istu vanvremensku vrednost, koje će nadahnjivati generacije iza nas i podsećati nas na to da šta god da radimo najbitnije je sacuvati strast i dušu, koju nijedna tehnološka inovacija ne može da zameni.
Kada smo se rastajale iz male crne torbe (možda baš i Draganine) izvadila je svoju knjigu "Olujni breg", potpisala je, a na naslovnoj strani smešio se njen profil u svom omiljenom D.O. sakou.
Text by Andrijana Mandić